4 Jul 2012

Pizza Hut i indukovano blogovanje / Pizza Margarita with Pizza Hut clone dough

Please , scroll down for English version
Ne znam za vas, ali ja pizzu obožavam.  Moja omiljena  je Margarita  sa dodatkom crnih maslina i sveže rukole sa tankim testom i  sosom pripremljenim od svežeg paradajza. Mislim da bez dobrog testa i dobrog sosa nema dobre pizze.  Pitanje sosa rešila sam odavno. Pronasla sam jednostavan a meni savršen recept i ne menjam ga. I pitanje rukole sam rešila. Nju  uzgajam na terasi. :)


Nema ništa lepše od  rukole koja se na vašim tanjirima nadje samo pet minuta nakon što  je ubrana . Za savršenim testom sam tragala do skoro. A onda se u  našoj blizini otvorio Pizza Hut. Njihovo tanko klasik testo me je osvojilo na prvi zalogaj. Dugo sam eksperimentisala u želji da napravim kopiju testa  koje će biti  fenomenalnog ukusa i koje ne treba mesiti.  Najzad sam pronašla dobitnu kombinaciju bar  što se mene tiče. Tajna je u kukuruznom brašnu i prašku za pecivo. Prema tome moja potraga je završena.

 Potrebno je :
(za dve osobe)
Za testo:
200 gr mekog brasna
1 supena kašika žutog  kukuruznog brasna
1/2 kafene kašičice praska za pecivo
3/4 kafene kašičice instant kvasca
1/2 kafene kašičice soli
1 kafena kašičica šećera
150 ml mlake vode
1 supena kašika maslinovog ulja
oštro kukuruzno brasno za posipanje 

Za paradajz sos :
300 gr svežeg paradjza
1 kašika maslinovog ulja
2 čena  belog luka

Za  fil:
5-6 crnih maslina (odstranite im koščice i iseckajte na kružiće)
125 gr mocarele ( 1 veća loptica)
šaka listova svežeg bosiljka
pola veze rukole

Promešajte sve suve sastojke, ubacite u multipraktik i dodajte mlaku vodu i ulje. Pulsirajući sa nastavkom za testo ili nožem mešajte dok testo ne oformi loptu i počne da se odvaja od zidova posude. Prebacite testo u nauljenu posudu, pokrite prozirnom folijom i pustite da narasta  na toplom mestu 2 sata tj dok se ne udupla. Testo nakon toga ponovo premesiti ( ja to radim uz pomoc miksera i nastavaka za testo) i prebaciti na papir za pecenje koji ste posuli  kukuruznim oštrim brašnom. Uz pomoć oklagije testo rastanjite na debljinu od 5-6 mm i pustite da narasta dok vi napravite sos. Paradajz ogulite i naseckajte na kockice. Beli luk usitnite uz pomoć prese za beli luk i kratko propržite na maslinovom ulju. Ubacite kockice paradajza i na laganoj srednjoj vatri kuvajte dok se sos ne zgusne. Toplim sosom premažite testo i pecite ga u zagejanoj rerni na 200 °C 10 minuta na drugom nivou odozgo. Nakon toga testo izvadite, poredjate po njemu tanke kolutice  mocarele i crnih maslina i vratite u rernu na još 2 minuta da se sir otopi. Gotovu picu pospite naseckanim bosiljkom i svežom rukolom. Ja volim da rukolu pre stavljana na picu promešam sa malo maslinovog ulja ( 1 kafena kašičica). Pustite da se prohladi i uživajte.

Sasvim je normalno da neko ko piše blog o kuvanju pre jela uslika svoj tanjir. Ako jos uvek imate nedoumica da li ste food bloger ili ne pročitajte ovaj tekst. Obećavam da će vas nasmejati i dati odgovor na vasa pitanja . Ali ako neko od ukućana, kada poslužite pizzu umesto da navali da jede dohvati fotoaparat da istu slika e onda imate slucaj indukovanog blogovanja.
Tako  da slike koje danas vidite nisu moje , nego Ivanove. :)


Pizza Hut dough clone recipe

This is  my no knead version of  famous thin, crisp  Pizza Hut classic dough.  Top it with mozzarella, black olives, arugula, fresh basil  and homemade tomato sauce and make a delicious lunch and best ever pizza. :)
 (2 servings)
For dough:
200 gr all- purpose  flour
1 tbsp yellow corn flour
1/2  tsp baking powder
1/2 tsp salt
1 tsp sugar
3/4 tsp instant yeast
1 tbsp olive oil
150 ml warm water
 cornmeal for dusting 

For sauce:
300 gr chopped fresh tomato
1 tbsp olive oil
1 garlic clove, minced
salt 
For filing:
125 gr mozzarella
5-6 black olive ,pitted
20-30 gr arugula

Stir corn flour, all-purpose flour, yeast, salt, sugar,baking powder , olive oil, and warm water with a spatula until formed into a sticky ball of dough that pulls away from sides of a large bowl, about 3-4 minutes or use a food processor. Cover the bowl with a  plastic wrap and let rise in a warm place for 2 hours, until doubled in size. 
After rising, use a mixer to punch down the dough by mixing it  for 2 minutes. Sprinkle baking sheet with cornmeal.  Transfer dough to your prepared baking sheet. Use a rolling pin to form a  disk about 5-6 mm thin.
  For the sauce, heat the olive oil in a frying pan and fry the garlic  for one minute, then remove the pan from the heat and add the chopped tomatoes. Return the pan to the heat, bring to the boil and simmer for 10-15 minutes until thicken. Season with salt.  Top dough  with  hot sauce, and transfer dough and baking sheet into a tin.   Place a tin  on second rack from the top of the oven and bake in preheated oven to 200 degrees C for 10 minutes. After 10 minutes  take it out, top with mozzarella, black olives and bake for two more minutes. Mix arugula with 1 tsp olive oil .Sprinkle with fresh chopped basil ,top with  arugula  and serve.
   

46 comments:

  1. Prekrasna pica. Ja najviše volim baš ovaku, možda još kakva artičoka i to je to :).

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala draga :) Dopada mi se ideja da dodam artičoke. Probam prvom prilikom. :)

      Delete
  2. Baš ću probati ovu verziju sa kukuruznim brašnom,jako mi se sviđa..rukolica ti je super na balkonu,baš ti je krasno pri ruci..pozdrav!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Probaj Nely i obavezno javi utiske. :)

      Delete
  3. I ja obožavam pizzu.
    Iako ju u prošlosti nisam jela i uvijek kad bi se negdje jela pizza ja bi svoju podijelila. No napokon (već godinama) znam kako je pizza fina i jedem ju i sama.
    Jedino što ja doma ni ne pokušavam napraviti isto ono tijesto kakvo je u picerijama, ja napravim obično tijesto od brašna, soli, ulja, vode i kvasca i razvaljam ga jakooo tanko.. čini mi se da će uskoro tijesto biti prozirno :)
    Gore stavim kećap, umjesto šunke naribam ekstrabušt i gore sir, eventualno origano i to je to. Ne znam zašto ali doma mi je takva jednostavna kombinacija baš fina.
    A pica u piceriji je drugačija i ne želim ju kopirati - svaka mi je specijalitet na svoj način :)
    Tvoja pica je uspjela odlično i baš bi mi dobro došao komad. Mislim da mi je vrijeme da počnem jesti i vegetarijanske pizze - tj s više povrća, možda mi se i takve napokon svide.
    Isprike na brisanju komentara :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne kužim sad sam si složila da te pratim kao Art on my way (Aria) i opet me potpisalo kao Aria i nije mi ni sličicu prikazalo :(

      Delete
    2. da, ukusi se vremenom menjju. Ja sam ranije volela bogatije pice ali sada sve više cenim jednostavne kombinacije.

      Delete
  4. Nisam fan maslina :P ali mi se testo izuzetno dopada, stavila sam na "to try" listu ♥

    ReplyDelete
    Replies
    1. :))) ja i ti bi se lepo slagale, bilo bi više maslina za mene. :)
      Javi utiske :)

      Delete
  5. Slike su divne i Ivan je isto odlican fotograf kao i ti :) Pizza je vise nego odlicna, a rukola mi je toliko simpaticna sad sam i ja sebi zamislila jednu na prozoru.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala u Ivanovo ime. :) Uh, ove godine moja cela terasa je u jestivim biljčicama. Zato me često po stanu jure pčelice. :) Bosiljak ih privlaci kao lud. :)

      Delete
  6. Mene su fotke osvojile tako da će definitivno tvoja verzija na isprobavanje

    ReplyDelete
  7. Bas ti je lepa bastica i sad bih najradije odlomila komadic pizze, pa da grickam dok citam post.:)) A procitala sam pre nekog vremena i clanak o blogovanju, joj moram ti priznati da sam se pronasla u nekim tackama.:)) p.s. fotke su odlicne, mislim da je blogovanje vrlo "zarazan" hobi, hihhi..:D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, hvala, izvoli dodji da uzivamo zajedno u pici i terasici. :)

      Delete
  8. I ja najviše volim margaritu. Što se tijesta tiče, to cijela mala nauka i jednostavno sam odustala. Naime, strašno je važna temperatura na kojoj se pizza peče - ne duže od 5 min na više od 400C. Što naravno nemam i ne mogu postići u svojem rolu. Pa onda klimam s onim što imam. Inače, oriđiđi tijesto je zaista samo brašno (durum), sol, voda i kvasac. I ništa više.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uh, nemaš pojma šta bih dala za jednu pravu peć na drva za picu. :) Razmišljala sam o kupovini baking stone ali kod nas je preskup a i ne znam gde bih ga baš držala. Zato što ti reče, snalazim se sa ovim što imam. :)

      Delete
    2. Moze kuci potpisujem, margarita naravno! i velika kamena ploca u rerni dizu temperaturu za 50-70 stepeni ako ti je bas to vazno (a znamo da jeste), zato ja pecem picu 8 minuta, prvih 6 samo sa pelatom onda brzinski pobacam mocarelu i bosiljak, pa jos dva minuta. I obavezno na papiru za pecenje. Bude hrskava od dole i bas kako treba! Skoro da bolju i nisam jela u Bgd! Sa ovim receptom testo nisam probala (sluzi me Jamie Oliver pizza testo), ali hocu sigruno, jer mi bas dobro izgleda!

      Delete
  9. baš mi se dopada ovaj recept, prepisat ću si rcp za tijesto. A rikola ti je krasna! jako ju volim :

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Tami :) Ako probas ,javi utiske :)

      Delete
  10. Super ti je ovaj link ka prici o blogerima... ja bas skoro pisala o Kale Chips i ne mogu da verujem kako me je provalio!

    Rukola je apsolutno fenomenala biljka, veoma otporna, sjajan ukus i svasta mozes da pravis od nje, ja probala i corbu da pravima... imas kod mene dosta dobar recept za pesto od rukole.

    Vidim da si skinula fore od americkih pekara koji iz nekog razloga svuda guraju to kukuruzno brasno, kao da se ne zalepi testo, ne znam vec zasto ga stavljaju...

    Svako ima svoju omiljenu picu, moja se zove Train Wrack kod Johny Rad's, i nece da je isporucuju, kao i sve dobre pice... Ima jos jedna dobra gde kombinuju rukolu i kozji sir sa prsutom.

    Ja pravim picu po receptu P. Reinhart-a i prilicno je komplikovan... kao sto neko rece fora je u tome da se pece na kamenu u bas vreloj rerni. Kamen izgleda kao velika debele plocica bez glazure.
    Pozdrav, Ivana

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ahaha, tekst je super. Ja sam se pronasla u mnogim tackama. :) Ti sigurno imas American Pie od P.Reinhart-a. :) Razmišljala sam da kupim baking stone ali ko što rekoh Katarini kod nas je em preskup em ne znam gde bih ga baš držala.
      Šaljem i ja tebi pozdrav

      Delete
  11. No knead you say? I definitely want in on this, I still have yet to make homemade pizza

    ReplyDelete
    Replies
    1. No knead dough, I promise. :) I'm a lazy baker. :)

      Delete
  12. I ja sam našla savršeno tijesto, integralno pšenično s maslinovim uljem i kvascem. Uspijem ga razvaljati tanko tako da bude skoro hrskavo. Inače, obožavam rikolu. Moja je na balkonu već otišla u sjeme, morat ću posaditi novu ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Mmm volela bih da probam. Ima li recept na tvom blogu?

      Delete
  13. Ova pizza super izgleda, tako dobro i primamnjivo da bih je ovako sa ekrana malo gricnula :) . Tijesto je uistinu savršeno, a što se dodataka tiče slažem se sa svime i ja bih još samo neki mali komadić pršuta dodala i uživancija !
    Divne su ti ove fotkice, boje pršte i sve je veselo !

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Branka. :) Mmmm pršutica. Je li ti znaš da sam ja do svoje trece godine koga najvise na svetu volim odgovarala sa pršut. Druga deca bi se dvoumila izmedju mame, tate, bake ,deke a ja sam birala pršut. Sva rodbina me pamti po izjavi " Pršut je moj život" :)

      Delete
    2. Navratila sam još malo pogledati pizzu i moram ti reći da si me oduševila ovim komentarom. Mama, tata, ili pršut ! :))) Genijalna si !!

      Delete
  14. I ja volim pizzu, a o djeci da ne govorim.Prije par godina, na skijanju u Austriji, otkrili smo savršenu pizzu (Leonardo pizzeria koja je na natjecanijma u Italiji par godina za redom osvojila sve moguće nagrade).Ja i moj suprug smo fanovi pize s rikulom i pršutom, a djeca vole malo bogatiju varijantu.Ono što je najbitnije kod tih pizza je tijesto, upravo onakvo o kakvom ti govoriš....tanko, tanko i hrskavo.Tako da sam i ja dosta dugo pokušavala otkriti o čemu se tu zapravo radi i napokon sam našla svoju varijantu. Ima sličnosti s tvojim tijestom osim što ja umjesto kukuruznog brašna stavljam griz ili kako ga neki zovu semolina brašno jer to je ono što tijestu daje hrskavost.Tu metodu koristim i kod kruha. Prva sljedeća pizza bit će po tvom receptu za tijesto....svakako to moram isprobati. Inače imam spreman post za tu svoju pizzu ali nikako da napravim dobre slike, pa je na čekanju.A i sos radimo po sličnom principu.Baš sam se raspisala...ko nikad.
    LP. Sanja

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jedva čekam da vidim tvoju verziju.Znači ti dodaješ pšenični griz? Da, sos je meni ovako najbolji. Jednostavan a ukusan. Ranije sam dodavala i crni luk ali ovako bez njega mi se čini ukusniji.
      Pozdrav i tebi :)

      Delete
  15. Nema boljeg, jako mi se sviđa. Kako i ne bi, pizza je genijalna :)

    ReplyDelete
  16. Taj final touch sa rukolom mi je omiljeni na pici, ja najvise volim bresaolu...takodje sa svezom rukolom.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uh, i bresaola je dobraaaa. Jao, sad mi otvaras apetit.:)

      Delete
  17. Super mi je ova fora sa kukuruznim brašnom na kraju. Članak o food blogerima je pregenijalan. Odmah sam ga stavila na Pinterest (i to se spominje u članku).

    ReplyDelete
    Replies
    1. :))) Ja sam ga podelila na FB.

      Delete
  18. Meni ti je najdraža sa tri vrste sira, ali volim i Margaritu pa redom sve ostale! Pizza se stvarno toliko proširila i ukorijenila da ti paše i u najvećoj hladnoći i u najvećoj vrućini!
    Tvoja pizza super izgleda i svaka čast na domaćem umaku. Ja nikada ne stavljam ketchup, ako baš nisam skuhala umak od rajčica, onda ketchup pomiješam s maslinovim uljem,, vodom, origanom, češnjakom i to prokuham.
    Rikula mi je baš prekrasan završni touch ovdje!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Majo. Volim i sa grilovanim povrcem i fetom. Trenutno najmanje volim kapricozu.

      Delete
  19. Sramota me je da kazem, ali posto zivim u Rimu ja pizzu kod kuce ne pravim nego je kupim kod Antonija na cosku...omiljena je naravno Margherita sa rukolom, i...jedna koja mozda nije najidealnija ukoliko vas pozove na veceru eventualni covek vaseg zivota....Margherita sa lukom i tunjevinom...famtasticna...!
    Procitah "test" o tome da li sam bloger ili nisam...naravno da jesam...prvi sledeci post u septembru u mojoj on line skoli kuvanja ce biti o osnovnim sosovima....onim neophodnim i narocito zgodnim da se prave kod kuce gde je potrebno 6 kg telecih kostiju, 12 litara vode i sve se to krcka 7 sati pa se tek onda pravi sos...!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Eh, sta bih dala da mi je Antonio na cosku. :))) Aha, ja sam celu zimu kuvala ramen supu tako da sam potkovana sedmosatnim krckajucim znanjem. Jeeee, bicu najbolja u skoli u septembru. :)

      Delete
  20. hahahah:) Zoko znači i ti si zarazila svog kompanjona?:):):)
    ja čak često moram da kažem "ma ajd da jedemo, nećemo fotkati....":)
    isprobaću testo, ova pizza je my kind of pizza.
    A svežu rukolu neću komentarisati već ću samo zavidno frknuti:):):)
    Mogu zamisliti mirisaaaaaa!!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zoksi testo isprobano, zapisano u kuvar i biće korišteno za sve buduće pice:)
      Super je stvarno!

      Delete
    2. Zarazila i to ozbiljno. Imam problem kao i ti. Ja hocu da jedem a on da fotka u poslednje vreme. :))) Evo danas se vratio se sarenim tikvicama sa pijace. Pitam ga sta ce mu, misleci kako cemo da ih pripremimo on odgovara za fotkanje !?!?!??!??
      Ju,ju al si brza... Bas mi je drago da ti se dopalo. A Miljan? Je li fotkao ili jeo? :)))

      Delete
    3. kad se radi o pici, zaboravlja na sve oko sebe:)

      Delete
  21. kakva divna pizza...mama mia!

    ReplyDelete