Mobilni telefoni su puno promenili svet. Omogućili su vam da u svakom trenutku budete u kontaktu sa drugim ljudima. Da javite tati da ste položili ispit, da javite mami da ste dobili posao, da pozovete drugaricu na kafu , da pitate baku šta ono ona stavlja u đuveč od čega cela kuća miriše divno. Na mobilnom telefonu možete podesiti zvona. I čim telefon zazvoni vi znate da li vas zove šef, mama ili drugarica. Šteta što ne postoje zvona za tužne vesti. Tužne vesti vas zaskoče iz prikrajka , onako nenadano. Od tužnih vesti vam zvoni u ušima i ne čujete i ne razumete baš najbolje šta vam to govori neko sa druge strane žice. Tužne vesti su siledžije. Ne puštaju vas ni da dodjete sebi, već su vas udarile u stomak , izbile vam vazduh i naterale suze na oči. Od tužnih vesti ne možete pobeći. Možete se naterati u beg, trčati koliko vas noge nose u nadi da će se tužna vest putem zagubiti, da ćete pre nje stići do svoje kuće i zaključati vrata . Bez obzira koliko brzo trčali, bez obzira koliko putem krivudali kada stignete kući, tužna vest će već biti tu. Sedeće na fotelji i čim vas ugleda, zatrčaće se i udariti vas ponovo u stomak, a vama će ponovo poteći suze. Vremenom će se tužna vest umoriti i prestati da vas udara.I onda kada dođete do daha vi ćete se početi sećati lepih stvari o osobi na koju se tužna vest odnosi. Setićete se da vam je kupovala čokolade kada ste bili mali. Da se igrala sa vama. Setićete se da vam je pravila palačinke i žurila da vam ih tople donose. Da vam je pravila princes krofne kada ste spremali teške ispite. Da vam je davala parice kada bi ste taj isti ispit položili. Da se radovala svaki put kada je posetite. Setićete se kako vas je poslednji put ispraćala. Setićete se kako je stajala na vratima i veselo vam mahala.
I ponovo ćete zaplakati.
Kažu da vreme leči sve. Pomaže i topla čokolada. I prijatelji.
I ponovo ćete zaplakati.
Kažu da vreme leči sve. Pomaže i topla čokolada. I prijatelji.
